Bežim

Iza svih tih laznih lica,
osmeha
svih tih paravana i maski
ne vidi se moj
plac,moj osmeh
pred kojim se povija
tisina moje iskrene duse.
Dolaze,dokoni sirovi
licimerni i degutantni
ljudi,
dolaze i ostaju.
A ja bezim...Kuda?
U neki kutak nedorecenog,
i patim se na ivici razuma i ludila.
Kuda poci?
Dusevni rub,sunovrat
svuda oko mene.
I shvatam da nigde ne mogu pobeci.
Ostajem tu gde jesam
verna dusi svojoj.
25.05.2010. godina