Moja pesma

Tezina.
Ona koja ubija dusu slutnjom.
A nema reci,samo cutanje.
Jel ima nesto teze sto moze
da se nosi na plecima?Od te tezine
cutanja.Pleca su mi povijena,umorna
sam od svih zivotnih tezina,i u pesmama
samo okajavam onu jednu jedinu pticu
koja je preletela.Sto je nisam zaustavila?
Sta sa njom nisam krenula?
Sto sam onda volju sahranila,i na kolena
zauvek ostala.Sada je za sve kasno.
Povratka vise nema.Gde sada otici?
Kada vise snage nizasta nemam.Na usnama
mi pada perje i onaj let zauvek propusten.
Mirisom davnine ostavljen.Kuda po danu
kada mi svaki dan na sive noci lici,
nek se nebo po njoj raspe,ruko nemilice.