Mirna luka

Stotinu dana sam se borila
u plamenu gorela,i na kraju
ostala
ziva.Svetionik mi je bio
put,dok sam buktala u svemiru
svojih
kosmara jedino mi je on
pokazao put svetlosti,put nadanja.
Na toj
pucinii sam se pridigla,probudila
skupila svoje snove u kriku koji me
je
do bola razneo,gde sam dotakla
dno dna zivota dok sam se u mulju
valjala.Sada
sam otrovnica koja se pari,
ptica koja odlazi na jug.I negde na
potopljenoj
kupoli ceka...ceka svoj brod spasa.Spasa svoje
duse.Neku mirnu luku.