Mirna noć

Vosak klizi niz grudi,
u glavi pritisak tutnji
pred kojom da se
povijem
tisinom.Tisinom u kojoj
cu naci mir.Gde se nalazi
taj
vrh gde dolaze dokoni,
sujetni i nadobudni ljudi.
Ponekada zelim
da budem
kao sto su i oni jer u ovome
svetu samo oni su izgleda
ljudi.
I ponovo onaj vosak klizi niz grudi,
pece me,iz groznog sna
me budi.
Poklik odnekud cujem i sva se mamurna
budim.Ne,nemogu
takva da budem.
Jer oni za mene nisu ljudi.Hocu na
svome vrhu da
stojim,iza kulisa,
iza svih zavesa i da se sve svede
u mome
zivotu na dva slova,jer
sve se ipak vrti kraj oplakanih staza.