Nemir sam tvoj

Uprta u nebo ponosno stojim
u svom grehu .Da li u grehu uopste
ponosa
treba imati?Pitam se...Ili
ponos treba izbrisati i o tome
ne
razmisljati.Prosto se pustiti,i
prepustiti.U nekim stvarima uzivati.
Jer
ja sam ipak samo zena,nisam stena.
Koliko god tako izgledalo,izgled
je mnoge
prevario.Nezna sam,krhka sam sva sam
od ljubavi
satkana.Daleko od toga da
sam kamena.U meni je vatre plam,munja sam
sibana
svim gromovima.Nemir sam tvoga...
moga, svacijeg zivota.Ja sam onaj
vetar orkanski,
vreme koje leti ona kap na mesecini koja ti
dodje u
san.Zato znam nikada ja necu u raj.
Dusu sam stobom zgresila jednom
nogom
sam u paklu to znam.Ali ako je to
medalja za ono sto sam
zgresila.Nekajem se
jer kako izgoreti a nemati sjaj.