Praznina

Kao neki kamen na nebu
u moj zivot srucio si se.Bio
si fin pitao si,da li sam slobodna?
I da li na tvoj dlan mogu sleteti?

Podigla sam ruke,pogledala
svoje lice stvarnosti...tiho se
nasmesila i pokazala svoj put
svetlosti.Samo me nauci sanjati.

Nisi me nista lagao,istinu si mi
pricao,u stvarnost si me vracao
i duboko u srce noz zarivao.Odjek
moje duse da li si prepoznao?

Svojim odlaskom prazninu napravio.
Sada pitas da li u prolazu mozes da
skitas?Da li mozes da svratis,otvoris
vrata ona koja si zalupio jer toliko toga
nisi znao.

Da se u moje oci uselila praznina,
mnogo veca nego sto nas je delila
daljina.I da mi vise nisi potreban
samo odjek tisine cuje se u mojim nedrima.