Sivilo

Ljubav cu obojiti onim bojama
ne bojama trena,vec bojama
istetoviranim
svuda po mome telu.
Bojama srece,i radosti da me
podsecaju na
nasu pricu,koja
mi svaku poru,i damar prozimaju.
lJUBAV cu
obojiti duginim bojama,
bojom tvojih ociju,da bi se secala
na onu
dugu i pokajnicku nasu
poslednju noc.I tada je duvala Kosava
a ti
se me ljubio poezijom dodira,
slikarskom cetkicom najlepse palete
boja
stavljao,svilom me uvijao,ali
zasto si u papir moje srce zavio?
Ostavio
si nebo,i kisne kapi,i jedan
mrak na mojim usnama onda kada
si
odlazio.Govorio si da je i to boja
za slepe,ostavio si mi tom bojom
poruku
za izgubljene oci u mom praznom pogledu.
A znao si
da volim
svetlost i da ne volim crnu boju.