Slucajnost

Govorio si mi, sada kada se okreces
okreni se polako i zastani.
Ne okreci se naglo ne moze
sve tako brzo da se zaboravi.
Ne zuri,sve ce doci na svoje
mesto...samo hodaj lagano
i pusti da u tvome srcu nadjem
prestol.
Pusti me,veruj mi necu te povrediti
hocu da ti samo uhvatim povremeni
pogled slutnje.
Hocu da te milujem usnama,jer znam
koliko si nemocna sa tim krvavim
stopalima.Hocu da te naucim
da slucajnost ne postoji,
da smo se pronasli u nekim velikim
knjigama,gde nam je sve nekada
bilo zapisano.Jer ja sam ona poruka
daljine na torzu potamnelom.
Koju si celoga zivota cekala,cemu si
se potajno nadala.I kada na tebe trun
prasine padne,ja cu ga poljupcem skinuti
jer tebe ljubavi vise nista i niko dok ja
postojim nista ne moze dodirnuti.
Cuvam te u ovom zivotu arene i gladijatora.