samoci koju sam izabrala.To je
moja
sloboda,nju sam olovkom
i srcem ispisala.To nije moj
izbor to je
moja sudbina.
Povelju kretanja objavljujem
dok na svom starom
hrastovom
stolu svoju poslednju poruku
zapisujem.Slutim da je
zivot
prolaznost,i da je sve sto je proslo
bezvredno.U presahloj
zelji utihlo.
Stavljam svoje naocare zamagljene,
ispijam poslednji
gutalj kafe iz svoje
soljice,i idem...da zaronim u neko sutra
umorna
od sve ove zivotne izmaglice.
Нема коментара:
Постави коментар