Strast

Uhvacena u sirokoj mrezi prostora
jednog jutra sam se razmetala,
na
pragu svetlosti svojom
dusom beskraja.Ne znajuci da je
ponornica
od sudbine i placa bila
jaca od mene.Ne znajuci,njoj sam
se
predala ona me je povula.I tada
sam bez duse ostala.Na obroncima
devetog
kruga pakla u toj jami sam
ostala bez uzaludnog pokusaja
nisam
izdrzala dusu sam prodala,
Boga sam molila ali pomoci nisam
imala.Ponizni
naum sam prstima
otklonila,molila da mi greh bude
oprosten sto
sam te prevarila,ali ne
ostade samo kletva uklesana u obojenom
epitafu,
jednog proslog vremena.Jos uvek greh
i na onom svetu
ispastam.