Umorni strazar

Moja ojadjena ponosna pusta
duso zovi me imenom pravim.
Pomiluj me svojom obalom
i ne zovi me vise zalosnom
vrbom.Jer i ja sada mirujem
na nekoj obali,dok ne krenu
talasi pusti me da mi se
dusa odmori.Da se ovom nirvanom
nahranim.
Pusti me,jos malo doci ce opet
neman nestita,umrecu
u njihovim virovima ne znam
da plivam a smrt sam spoznala
pre zivota.Izdrzi tezinu moju jos
malo,udahni mi jos malo zivota
umorni strazar sam sto trecu noc
ne spava predamnom je velika golgota.
Pusti me,imam jos jednu radosnu
vest da javim,a posle toga nek moj
pogled odnese sva lepota.Ovo je jedna
prica o zavrsetku zivota pre zivota.