Jos jedan dan

Nista me nikada nije pitao ni kada je odlazio ni kada je
dolazio.Svlacio je svoje cizme blatnjave kao po navici i te
veceri.Cutala sam i posmatrala ga dok je prao svoje crne ispucale sada
vec zuljevite ruke.Spremila sam mu veceru i dalje sam cutala.Strah je
bila gadna stvar. NIje voleo puno da prica,casica mu je vec odavno bila
najbolji prijatelj.Radost je ovu kucu vec odavno napustila.Posmatram
paucinu koja se svuda navatala u uglovima vec stare i trosne kuce.Sve
sam zbog njega ostavila samo da bi bila sa njim.A onda je grozna beda
zakucala na vrata,i sva ljubav ovoga sveta je zauvek odleprsala kroz
prozor.Nismo se vise ni poznavali,bili smo tako daleko jedno od
drugog.Dva stranca koja su samo jos krevet delili.Dok skidam blato sa
teskih cizama.polako jedna suza se otkotrljava,dok on vice...galami
jezikom meni vise tako nepoznatim.Polako vec umorna sedam na stolicu
koja je rasklimatana i jos jedan dan,jos jednu noc svoju sahranjujem.