Zivot je pisan srcem...barem moje,sve u njemu nosi pecat koji je u
obliku srca.Srce me je uvek vodilo putem kojim cu da hodam i dan danas.
Godine
se menjaju,zivim u iscekivanju da se neke stvari srede.Ponekada imam
uzasnu potrebu da zagrlim bilo koga,da ljubim nekoga prvog,da se
osmehnem nepoznatom...da zaplacem pred nevaznim.Ali to radim jer mi tako
srce kaze.Pozelim da sretnem necije srce koje ce razumeti mene...moje
nemire,moje snove na javi.I da se zaljubim u njegov osmeh,ruke,i glas.
Odmahujem rukom samoj sebi,odlazim do ogledala da poslusam i vidim bore koje su se urezale oko mojih ociju.Srce cuti.
obliku srca.Srce me je uvek vodilo putem kojim cu da hodam i dan danas.
Godine
se menjaju,zivim u iscekivanju da se neke stvari srede.Ponekada imam
uzasnu potrebu da zagrlim bilo koga,da ljubim nekoga prvog,da se
osmehnem nepoznatom...da zaplacem pred nevaznim.Ali to radim jer mi tako
srce kaze.Pozelim da sretnem necije srce koje ce razumeti mene...moje
nemire,moje snove na javi.I da se zaljubim u njegov osmeh,ruke,i glas.
Odmahujem rukom samoj sebi,odlazim do ogledala da poslusam i vidim bore koje su se urezale oko mojih ociju.Srce cuti.
Нема коментара:
Постави коментар