Svetlost

Srce mi neravnomerno bije.Da li mozes da ga cujes?Da li mozes da ga
osetis?Trenutno sam van stroja,mozda rec...dve prosto bi mi
prijale,bolje od bilo kog leka.Mozda?Ko,to zna.Mozda bi te reci uspele
da mi razvuku osmeh na usnama,i sve bi bilo drugacuje.Prijatelju moj
dragi,gde si sada?Da mi ovaj svet ponovo obojis u ruzicasto,da mi samo
ruku pruzis.Da ozivis one uspomene,koje smo imali,i koje smo valjda
negde sacuvali.Gde si?Ko bi to vise znao...U meni su ostale samo reci
zebnje i nadanja.Posle tebe nebo je zamraceno,sve reci su prazne a ja
sam bila ona ptica koja je znala samo sleteti na tvoj dlan i tu znala
mirovati.I veceras je hladno,prepustam se ovoj zimi,oko mene samo mokri i
klizavi plocnici,i onaj gorak med koji je otrovao nasa srca.Bez
razloga.Ne rekoh ti nikada da jos jedna prosecna mladost je ostala iza
nas,sa onom iskrom vecitog refrena.