Prolazna stanica

Makar nisam morala
obucena u smrt da hodam.
Da postavljam one granice
nevidljive,i da se pitam
sta je sa druge strane.
Sve sam to znala.
Onda kada su mi odredili
prolaznu stanicu,kada su mi
grob iskopali i zauvek gurnuli.
Gurnuli u tu jamu.
Oznacili me brojem bez imena,
i prolazi pored mene kao pored tvora
smrdljivoga.
Okretali glavu,a dokaza nisam imala.
Nagrdjena, strpana u obor ugusenog zadaha.
I gde je sada ona sloboda?
Ona lasta bela,koju gledam kriomice,
i cekam ovako nemocna put koji za mene
vise putokaz nema.