ali bio si moj najlepsi trenutak
bio si mi tren.Obucen u smrt,
ali kao i svi mi kupao si se
i pocivao u snu.U snu zene
koju nikada nisi upoznao,
ciji si glas samo znao i koju
si voleo ko nijednu.
A ja sam hodala tamo gde me
ne vidis,molila se za tebe da me ne cujes
i ljubila usne...usne iluzije i maste.
Tihom gubilistu predala se,
onog trenutka,tvojim odlaskom
zauvek ,sada su grobovi moje
jedino cekaliste.
Gledam ga,beo star i ponosan
i secam se...secam svih onih
izvinjenja zlog doba.
Нема коментара:
Постави коментар