Nicega vise nema
jer davno sam izgubila osmeh
koji su mnogi pokusavali
da ga vrate.
Povratka nije bilo.
Izgubio mi se pogled izmedju dva
sveta,
izmedju dva lutanja,na zgaristu necijeg
tudjeg gnezda.
Sada sam samo poklon onim pticama
grabljivicama-orlusinama koji
otkrise zabludu svakog mog pokreta.
Otvaram nedra prorocima pravim,
pod plamenom svece jutros
trazim svoju izgubljenu dusu
i sa ispucalim izgrizenim i krvavim
usnama saznah za onaj
stih koji me opisuje,saznah
da svaka brazda nokta vodi me
u mrak,u dubinu necijeg oka.
Нема коментара:
Постави коментар