Neispricana prica

Ostace u meni zauvek onaj ukus
proslosti,onog nedorecenog sto nisi
stigao da mi kazes, sto samo mogu
predpostaviti.Sto mi se nije dalo
kazati.Da li nam je tako bilo sudjeno?
Svaka kap svetlosti toga jutra je bila
osetljiv predznak necega loseg,sto se
prosto nije dalo objasniti.Srce mi je bilo
ustreptelo,oci unezverene samo je pogled
pitao.Da li nam je tako bilo sudjeno?
O Boze kada te se samo setim,tvojih reci-
riznica srca moga,a oci ti nikada nisam
videla,Sta li sam ja to skrivila,da nisam
stigla ni pogledom toliko toga da te pitam.
Bio si moje uzvisenje kada sam padala,
moja velika ljubav platonska.Toliko toga
smo hteli,tako daleko udaljeni jedno od
drugog bili,a nigde na kraju nismo stigli.
Jer ti si zauvek otisao da se odmoris,
posle mnogih putovanja,moja je prica ostala
zauvek neispricana.Prica bez kraja