Oci

Kazu oci su ogledalo duse.
Ali ti dusu nikada nisi imao.
Oci ti nikada nisam videla
jer si ih stalno krio u zanosu
gresnog snevanja.
Svoju istoriju zivota
u toj fotelji si zapisivao.
Sanjao, snevao,mastao,
a bolje da si zivot ziveo.
Molio se i sam sebi ocitao opelo.
Reci su ti sve ostale samo na papiru.
Olistavao si na njima svoju sudbinu,
voleo i dodirivao.
U cebe se uvijao,
pod plamenom svece ziveo,
u tisini sampanjac ispijao.
I svoj zivot na tako cudan nacin odziveo.
Nikada nisam uspela saznati,
da li si srecan bio.
U tom svetu gde te je svaki stih opisivao.