Pahulja

Nemoj da pitas nikada vise,
zasto jesen na mene ne
mirise.Zasto
ona pahulja
bela zimus na moj obraz nije htela.
Zasto ovoga leta
ne mogu da disem,
i svakog proleca za tobom uzdisem.
Ne pitaj,jer i
sam odgovor znas.
Zena sam,ali posle tebe ostala je od
nje samo
rusevina,otpala fasada
bez imena.I sada me pitas kako
da
osvanem,naravno nikako
prvo mi ono srce izcupano iz grudi daj.
Kako
te nije sramota,pustila sam te
na dlan,svu srecu ovoga sveta pruzila
ljubav ti poklonila,a ti si se samo spakovao
bez pozdrava i tiho isetao iz
moga zivota.
Sta sada hoces da ti dam?
Prozor svih snova koje sam
zatvorila,
sakrivenu zelju orobila,opoganjeni smeh
ostavila.Odlazi,ja
vise nista ne
prastam,ime je moje osveta.