Ponor

Necija brojka,necija smrt,demoni i necije sve.Hodam u vecnoj tami,zauvek
zatvorena dvosmernog jauka.Sakrivam zelju i samo se cuje moj besni
smeh.Krikom pobedjujem sve one maske koje poniru u svetlosti.I imam u
sebi trilogiju asketske moci.Vekovima buljim i tragam za bakljama
razuma,ali ih ne pronalazimJer tih puteva nemaSamo je eruptivni kamen
ispred mene.Uzivam u trenutku dok posmatram taj smrtnicki vrt koji se
nadvio.U njemu mogu osetiti smrad svog onog truleza koji polako izbija
na samu povrsinu.
25.01.2011.godina