Pucina

Nemo bolujem dok nestajem
pod stegama ovoga zivota.
Kao svitac u noci.Pre mraka
i pre svakoga zraka.Samo vatra
ja gorim kao zavestana misao,
kao pucina bez tela.Ne mogu da
nosim vise ovoliki jaram zivota,
ne mogu, jer ja sam samo ptica bela.
Koja je svoje snove skupila,i nikome
nista naudila a mutna reka je ponela.
Vode se nikada nije napila,nikome
nista nije rekla samo je svoj zivot
zivela i cutala.Ono sto joj je usliseno
jedino je uzimala.Tisinom je koracala,
za druge se molila jer za sebe nikada nije
znala..Krto joj srce bese,nije mogla
izdrzati,sada joj mnogi poklanjaju
svoje cutanje posle smrti.