Slike secanja

Ne biram put,u ovom kratkotrajnom
zivotu.U ovom kratkotrajnom dahu.
Brojim samo dane koji prolaze.Okrecem
jos jednu st
pozutele slike.Slike secanja,ponekog
osmeha.Bila sam zivi stvor,sada sam
samo kruta i ledena.Nota koju osecam,
britva koja sece a ja cekam neki melem
za sve ove moje rane.Rane koje se
ne lece.Lepljivo mi ostaje po rukama,
to je onaj gorak tezi put koji sam izabrala.
Sada se pitam da li sam morala?
Da trcim u taj susret plamena,da zacnem
to dete greha i da ga nosim jer tako je
htela sudbina.O,kako je mrzim sto je mene
izabrala,sto me u crva-bespuca pretvorila
i sto nikada nisam poletela.A onda bila sam
tako mlada.Naocare sada vise ne skidam.
Vec puno godina imam.Greh i kazna me i dalje
miluju svojim grebenima.Ali sve to me sada
seca na vatrenu ljubav koju sam nekada imala.

ranicu albuma i gledam