Skazaljke sata

Prolazi jos jedan smesan,ironican
tako obican dan.
Dan kao i
svaki drugi,samo se ponavlja.
Prosla sam ulicom
kojom smo nekada
hodali.
Cak je i ona obicna kao i nasi zivoti,
A ja sam bez
emocija,kao duh prestravljena.
Koga strah polako obuzima.
Ja koja
sam sazdana od snage uragana.
Strah me je osecaja jer led i vatra
teku
mojim venama.
Bleda sam,bela sam kao krecom umivena
bauljam
nasim ulicama usamljena
a tako je malo prostora u ovim krugovima.
Gusim
se,hocu vreme da pomerim,skazaljke sata
da zaustavim.Da sve vratim
unazad ...mozda
sam sve ovo sanjala,jos jedna moja halucinacija.
Uzarena
zarka lopta Sunca polako se probija,
Sneno se budim,oci otvaram i
gledam tudja
ruka pored mene.A tebe nema.