Dusa boli

Ponovo moj opoganjeni smeh koji niko ne vidi,ali moze da se oseti.U
njemu sakrivam svoju zelju i predajem se tom svom besnom
osmehu.Prozivela sam mnogo toga,i opet sam ostala ona neponovljiva
robinja.Umorna sam od toga.Zato vise ne molim,vise ne opominjem sada
samo sudim.Sudicu i tebi,stici ce te svaka moja neisplakana suza,svaka
neizgovorena rec.Stici ce te ova moja samoca.Izgoreces u mojim rukama a
da nikada ne spoznas pouku svega.Tada ce te boleti ovo sto mene sada
boli,a ja cu te i dalje prezirati u svojoj malenkosti jer velicinu
nikada nisi ni imao.Ne trazi pokajanje,mada ga cujem...ne trazi jer ga
nikada neces dobiti.Jer ni mene nisi stedeo,jos nosim na sebi sve one
tragove bola koje si mi naneo.Dusa boli,rane su zarasle.