Haljina

Ni dan danas nikada nista nisam shvatila.A govorio si mi sve ce ti se
jednom kazati.Govorio si mi to upravo na danasnji dan,secam se imala sam
onu crvenu haljinu koju sam stalno oblacila jer si je ti voleo.Voleo si
da me drzis u svom narucju dok smo igrali nas poslednji ples.Pri
svakom susretu spominjao si rec poslednji,dok se u meni krv ledila.I dan
danas mogu da cujem svaki takt one muzike,muzike nase ljubavi,mogu da
osetim svaki korak...svaki tvoj sapat i dah dok si me vodio
prostransvima muzike,koju smo samo mi razumeli.Za tebe sam bila crveni
put planete.Tako si mi govorio.A ja tada nista nisam shvatala.Mozda ovo
danas ne bi ni pisala,mozda se ovoga svega danas ne bi ni setila da
nisam cula upravo one zvuke tako poznate melodije.Govorio si mi da sam
ja tvoj svetlokaz u haosu bilo kog coveka.Da si ti moj ratnik,krilate
ljubavi.Upravo tako je i bilo.Ta ljubav rodjena u plamenu,u nadanju u
toplom dodiru je i dan danas ostala moja kazna iskonska.Od svega toga
ostala je samo ona crvena haljina koju i dan danas cuvam...i muk
praznine koju samo ja razumem.