Zakljucana vrata

Kada te smrt jednim potezom dotakne,posle toga ti sve svoje ostavlja u
nasledje.Ostavlja ti secanja,misli strast.Sve svoje ti daje u
amanet.Koju pricu da ispricam kada vise zamnom niko ne strepi,niko me ne
ceka osim ovog hladnog kamena.Kome da ispricam da sam vise toliko
umorna i da imam strah od zivota a da me razume.Da me shvati da sam ja
samo jedna kraljica posle svega ovoga svih nesanica.Da sam samo jedna
deonica bdenja koja se samo svetlosti seca.Moja jutra su mracna,gluva
vise ne razumem i ne zelim nicije reci,moja slova su sva ispod zemlje.I
samo krugovi oko kamena sa kojima razgovaram.Samo da mogu da podjem
izmedju sna i jave,izmedju dana i noci da prvi put skinem sneg sa tvoga
groba,da ocistim lisce i da zauvek zakljucam svoja vrata.