Odiseja moje pesme

Nikada nisam razmisljala sta su meni moje pesme.Nikada...a onda kada se vratim na neki svoj pocetak shvatim ipak da je to moja neka mala riznica,za mene neko moje licno bogatstvo duse.Moja godisnja doba,nekada rascvetalo kao najlepse prolece,ponekada pozutelo kao jesenje lisce...nekada vrelo i strastveno kao i ovo zarko leto.A cesto se desava da je hladno i crno kao zima.Jer za mene zima nikada nije imala belinu.Odiseja mojih pesama luta,nedokucivim stazama,ima svoj dah zivota.I podrhtava u mojoj svesti.Koliko god u njima ima led tmine na kraju ona svetlost koju ja cesto nazivam beskrajnom, p

obedjuje.